Volonterski Servis

Podeli sa prijateljima!

Volonterizam je mobilizacija i angažovanje pojedinaca i grupa koji dobrovoljno pristaju da pružaju usluge određenoj populaciji, uz adekvatnu selekciju i pripremu. Volonterizam je zasnovan na idejama samopomoći, uzajamne pomoći i filantropije. Najčešće se sprovodi u verskim, humanitarnim, socijalnim kao i nevladinim organizacijama, a može biti zastupljen u Javnim institucijama i državnim organima. Volonteri se vode kao neprofesionalci, ali uz dobru selekciju, pripremu, superviziju i fidbek mogu postići znatni stepen profesionalizma. 

 

Zakonske odredbe o volontiranju

Volontiranje je organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi. 

Dugoročno volontiranje jeste volontiranje koje traje duže od 10 časova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida.

Volonter može biti domaće ili strano fizičko lice.

Organizator volontiranja može biti pravno lice čiji osnovni cilj, u skladu sa osnivačkim aktom, nije sticanje dobiti.

Izuzetno, organizator volontiranja može biti privredno društvo i javno preduzeće, pod uslovima utvrđenim Zakonom o volontiranju.

Državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave i organ mesne zajednice mogu biti organizatori volontiranja u skladu sa Zakonom o volontiranju, drugim propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Korisnik volontiranja može biti fizičko lice, pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti ili organizator volontiranja čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti.

 

Načela volontiranja su:

  • Načelo solidarnosti i promovisanja volontiranja;
  • Načelo zabrane diskriminacije;
  • Načelo zaštite korisnika volontiranja;
  • Načelo zabrane zloupotrebe volontiranja;
  • Načelo zaštite omladine;
  • Načelo besplatnosti volontiranja.

 

Volonter nema pravo na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist za volontiranje.

Novčanom naknadom ili imovinskom koristi za volontera ne smatra se naknada troškova volontiranja, i to za:

  • radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu volontera;
  • putovanja, smeštaj i ishranu volontera i drugih troškova koji nastanu u vezi sa izvršavanjem volonterskih usluga i aktivnosti;
  • lekarske preglede obezbeđene za potrebe volontiranja;
  • obuke za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti;
  • premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom volontiranja, odnosno novčane naknade u svrhu osiguranja od odgovornosti za štetu nastalu kod organizatora volontiranja ili trećeg lica;
  • isplatu džeparca, kod dugoročnog volontiranja, čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji.

 

Uslovi volontiranja:

Volontiranje može da obavlja lice koje ima najmanje 15 godina života.

Lice mlađe od 18 godina života može da volontira uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja.

Lice mlađe od 15 godina života može biti uključeno u obavljanje vaspitno-obrazovnih volonterskih aktivnosti, u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim međunarodnim konvencijama.

Volonteri ne mogu raditi na poslovima koji su opasni za život i zdravlje ili se obavljaju u uslovima opasnim za život i zdravlje.

Ako su korisnici volontiranja deca, osobe sa invaliditetom, stara lica, lica kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, bolesne osobe ili osobe koje su potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti organizator volontiranja dužan je da postupa sa posebnom pažnjom prilikom izbora i obuke volontera.

Strani državljanin i lice bez državljanstva ima pravo da volontira u Republici Srbiji u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ugovor o volontiranju

Volontiranje se obavlja na osnovu ugovora o volontiranju.

Ugovor o volontiranju zaključuju organizator volontiranja i volonter.

Ugovor o volontiranju obavezno se zaključuje u pisanom obliku:

1) kod dugoročnog volontiranja;

2) sa maloletnim volonterom;

3) sa stranim državljaninom i licem bez državljanstva;

4) sa državljaninom Republike Srbije koji volontira u inostranstvu, ako organizator volontiranja ima sedište u Republici Srbiji;

5) ako su korisnici volontiranja lica iz člana 12. ovog zakona;

6) na zahtev volontera, organizatora volontiranja ili korisnika volontiranja.

Zakon pravi razliku između dugoročnog volontiranja i kratkoročnog volontiranja. Kao što je rečeno, dugoročno podrazumeva rad duži od 10 sati nedeljno i to u trajanju od najmanje 3 meseca bez prekida i zahteva zaključenje ugovora između organizatora volontiranja i volontera, dok se kratkoročnim smatra svaki drugi oblik volonterskog angažmana, koji ne obavezuje zaključenje ugovora o volontiranju, izuzev u posebnim slučajevima ako to zahteva volonter, organizator volontiranja ili korisnik volontiranja.

Volonterizam je u razvijenim zemljama je jako zastupljen, jer je upravo tom razvitku doprineo rad i zalaganje lokalnih volontera. U našoj zemlji se radi na tome i iz godine u godinu sve se više poštuje volontiranje, kao oblik aktivnizna, naročito mladih, u lokalnoj zajednici za dobrobit okruženja, a i samih volontera.

 

Preporuka o uspostavljanju Volonterskog servisa u Kancelariji za mlade

Nakon promovisanja volonterizma i omladinskog aktivizma putem radionica, javnih događaja, realizacija aktivnosti u oblasti omladinske politike potrebno je raspisati Javni poziv za prijavu volontera u redove Kancelarije za mlade. 

Volonterima treba dati mogućnost da se prijave, kako lično u prostorijama Kancelarije za mlade, tako i putem on lajn Obrasca za pristupanje KZM, koji treba postaviti na sajt Kancelarije.

Po isteku roka za prijavu volontera, treba da taj poziv ostane konstantno otvoren tokom cele godine i dozvoliti volonterima da se i bilo kojem delu godine prijave.

 

Preporučena forma izgleda Obrasca za pristupanje KZM:

Nakon prikupljanja prijava i sortiranja volontera po oblasti interesovanja, preporučuje se formiranje timova po istim oblastima, kako bi u istoj grupi bili volonteri, koji su izrazili želju da budu aktivni u određenoj oblasi definisanoj po Nacionalnoj strategiji za mlade, po kojima se i grupišu aktivnosti predviđene lokalnim akcionim planom za mlade kao dokumentom definisnim na osnovu kvalitativnih i kvantitativnih metoda ispitivanja potreba mladih.

 

Po formiranju timova preporuka je da se održi zajednički sastanak sa svim prijavljenim volonterima. Osnovni cilj sastanka je da se volonterima predstavi Lokalni akcioni plan za mlade i aktivnosti po oblastima njihovog opredeljenja i dati im mogućnost da se eventualno pregrupišu u druge oblasti, tj. druge timove. Rezultat sastanka je konačno formirani timo po oblastima interesovanja mladih volontera.

 

Sledeći korak je realizacija seta obuka za volontere, kako bi stekli nova saznanja o pojmu omladinske politike, omladinskog aktivizma, kao i osnovnim pojmovima delovanja kroz tim i međusobnu saradnju. Obuke osmišljava i vodi sertifikovani omladinski radnik. Set obuka sadrži:

  • Timski rad;
  • Organizacija i planiranje događaja;
  • Komunikacija i javni nastup;
  • Tolerancija i predrasude;
  • Konflikti i rešavanje konflikata;
  • Pisanje projekata i upravljanje projeknim ciklusom.

 

U toku obuka, a i nakon toga potrebno je konstantno održavati sastanke sa volonterima po timovima, tj. oblastima interesovanja u cilju podele zaduženja, tj. raspodele aktivnosti na kojima učestvuju i organizuju volonteri.

Preporuka je da se volonterima dodeli volonterska knjižica u koju oni zalepe svoju fotografiju i upišu podatke o sebi. Na svaku akciju su volonteri obavezni da ponesu volontersku knjižicu. Svaki minut proveden u volontiranju biće upisan u volontersku knjižicu i pečatiran, kao i svaka edukacija, obuka i stečena veština koju volonteri budu stekli u kancelariji.

 

Volonterski servis treba da poseduje Bazu volontera sa osnovnim podacima o njima, podeljenu po timovima, kao i po uzrastu, da li su to srednjoškolci, studenti, ostali…

 

Koordinator Kancelarije za mlade ili osoba zadužena za komunikaciju sa volonterima, tj. koordinator Volonterskog servisa u obavezi je da redovno vodi evidenciju o aktivnostima na kojima su učestvovali određeni volonteri kako bi imao jasnu sliku ko je koliko bio angažovan i na kojim poslovima. To je jako bitno u situacijama kada ste u mogućnosti da na neki način nagradite volontere, naravno ne novčano, već nekim purovanjem u okviru kancelarije, korišćenje raznih popusta, da li su to pozorišta, utakmice i slično, u zavisnosti od mogućnosti i interesovanja volontera.

 

Po eventualnoj promeni prebivališta volontera ili završetka volontiranja u Kancelariji za mlade, preporučuje se izrada pisma preporuke potpisane od strane koordinatora Kancelarije za mlade u kojoj se nalazi opis stečenih veština i informacija o volontiranju i pohađanju određenih edukacija, a sve u cilju nastavka volontiranja kod neke druge KZM ili organizacije, a naravno i kao neki deo koji može da poboljša „CV“ bivšeg volontera pri konkurisanju za dobijanje posla i slično.

 

Preporučena forma pisma preporuke za volontere:

 Volonterski servis ima za zadatak da okuplja volontere na jedno mesto i uključi u rad u zavisnosti od interesovanja volontera. Pored samog volonterskog aktivizma na nivou organizacije aktivnosti u Kancelariji za mlade, volonteri treba da budu na raspolaganju čitavoj lokalnoj zajednici u cilju realizacije određenih aktivnosti za koje je potrebno ljudstvo. 

Volonterski rad treba meriti kroz uštedu na plaćanju ljudskih resursa sa ciljem ostvarivanja planiranih rezultata u određenoj oblasti u okviru lokalne zajednice.

Podeli sa prijateljima!